Menadžerski sindrom
bolest modernog doba
Veliki deo naše populacije bavi se poslovima koji zahtevaju dugo sedenje u kancelariji za kompjuterom ili u automobilu, što je za čoveka potpuno neprirodan položaj.
U Srbiji već postoji blizu 100 škola ili fakulteta koji edukuju i pripremaju ljude za različite profile menadžera, što znači da će zemlja kontinuirano imati nove armije ljudi koji su prinuđeni da rade svoj posao, sedeći više od 8 sati dnevno.
Tokom prakse, u sistematskim pregledima, analiziran je ovaj fenomen i dobijen je poražavajući podatak da se među svakih 10 pacijenata samo jedan radovno bavi nekom fizičkom aktivnošću, rekreacijom, dok ostalih devet tvrdi da za to nema vremena.
Ne zna se da li je reč o nedostatku vremena ili nedostatku odgovornosti za sopstveno zdravlje, ali navedeni podaci svakako ukazuju na to da je preventiva nešto čime bi svi trebalo malo više da se pozabavimo.
Šta je menadžerski sindrom?
Takozvani menadžerski sindrom je složen zdravstveni problem, koji uzrokuje povećanu telesnu težinu, srčane tegobe, povišen krvni pritisak, holesterol kao i druge zdravstvene probleme koji su posledica stresa. Jedan od najučestalijih problema je cervikalni sindrom.
Reč je o bolu u predelu vrata koji se javlja zbog nepravilnog položaja kičme i oslabljene okolne muskulature. Dugotrajan i prinudan položaj sedenja veoma brzo zamara naše slabe mišiće i zbog tog položaja dolazi do krivljenja, a samim tim i stvaranja novih kompenzatornih položaja sedenja koji su štetni za naša leđa.
Klinička slika je bol, ograničenost ili nemogućnost pokreta, stvaranje vazospazma i fibromijalgija, što je često praćeno vrtoglavicom, treperenjem ispred očiju, „žarenjem“ ili bolom niz ruku.
Na bol u vratu, pre ili kasnije, se nastavlja i bol u leđima.
Kako se leči?
Kineziterapija – terapija pokretom, je moćno terapijsko oruđe, bez koga nema izlečenja. Redovno vežbanje, masaže kod stručnih terapeuta su veoma blagotvorna i efikasna sredstva u borbi protiv ove bolesti.
Ukoliko se ipak javi problem bola u leđima, lečenje ne može da bude uspešno bez uporne i duge kineziterapije. Različite fizikalne procedure (magnet, laser, ultrazvuk, elekto trapija) mogu efikasno i brzo da smanje bol, ali neće rešiti suštinski problem.
Bol se relativno lako uklanja fizikalnim procedurama, ali bol je smao poslednji simptom dubljeg problema, čije rešenje zahteva promenu načina života – doživotno redovno vežbanje.
Zdrav život, ali pre svega pojačana aktivnost svakako su dobra preventiva za nekogs ko se bavi statičnim poslom. Koja i kakva fizička aktivnost je adekvatna? Trčanje, tenis, joga, plivanje?
Na početku je neophodno medicinski definisati eventualni problem kako bi se znalo koje mišiće treba jačati, koje istezati i koja je to aktivnost koja će najviše pomoći rešavanju Vašeg problema?
Ni za jedan sport se ne može reći da je štetan, ali u slučaju menadžerskog sindroma nisu svi sportovi blagotvorni. Tenis je npr. aktivnost sa mnogo rotacija kičmenog stuba, što može izazvati problem kod neutrenirane osobe. Trčanje je odlično za kondiciju, ali je praćeno stalnim sabijanjem kičmenog stuba, pa ako osoba koja trči već ima problema iz spektra cervikalnog ili lumbalnog sindroma, oni će sigurno biti uvećani. Plivanje je, međutim apsolutna preventiva svoakog problema vezanog za lokomotorni sistem, jer angažuje svu muskulaturu, pa tako jača i isteže sve mišiće leđa. Joga vežbe su takođe izvanredne za kičmeni stub jer su to vežbe istezanja, bez naglih pokreta i rotacija. Uz redovno vežbanje preventivna masaža je nešto što bi i najmanji početnik spazma ili nelagodnosti, laički rečeno, saseklo u korenu.
Kako Vam Fizio Centar može pomoći u rešavanju ovog problema?
Fizio Centar vodi računa o svojim klijentima. Svakom članu pružamo mogućnost besplatnog pregleda stručnih lica. Tim stručnih fizioterapeuta, ortopeda i specijalista fizikalne medicine može da napravi najbolji mogući program za rešavanje ovog problema.
Stručni tim Fizio Centra:
• Filip Volšek – sportski fizioterapeut
• Milan Ilić – viši fizioterapeut
• Dr Vlada Stefanović – specijalista ortopedije
• Prof. dr Dragan Mirkov
• Dr sci med Dejan Mitrašinović – specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije
• Doc. dr Emilija Dubljanin Raspopović – specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije
• Dr Marko Marković – neurohirurg
Fizio Centar ima prostorije za terapije potrebne u prevenciji i borbi protiv ove tzv. „bolesti modernog doba“, opremljene kompletnom aparaturom (elektro terapijske procedure, ultrazvuk, laser, magneti), sobe za masažu, kao i prostorije za kineziterapijsko vežbanje i istezanje uz pomoć fizijatara i ortopeda.
Slušajte znake koje vam šalje organizam, i zaustavite na vreme posledice stresa koje mogu da budu katastrofalne.