Šta su prednji ukršteni ligamenti?
ACL, poznatiji kao prednji ukršteni ligamenti su mali ligamenti unutar kapsule kolena koji spajaju butnu kost (femur) i cevanicu (tibia). Povreda ovih ligamenta je veoma česta, kako kod sportista tako i kod drugih ljudi. Javlja se u vidu istegnuća, ali i kao parcijalna ili totalna ruptura.
Postoji podatak da se godišnje na 100.000 ljudi koji su imali neku od povreda kolena zgloba, čak njih 30% operiše da bi se rekonstruisao prednji ukršteni ligament. ACL se pruža dijagonalno kroz unutrašnjost kolena, sprečava kretanje tibie ispred femura i daje kolenom zglobu stabilnost. Takođe pomaže da se kontrolišu pokreti kolena, napred-nazad. Većina povreda se dešava prilikom bavljenja nekim sportom (fudbal, košarka, rukomet, odbojka, skijanje, tenis). Na povrede ACL-a otpada čak 40% svih sportskih povreda. Kada se ACL pokida gubi se stabilnost kolena i javlja se nemogućnost izvođenja određenih pokreta.
ACL nije moguće popraviti ušivanjem, već rekonstrukcijom, tj. presađivanjem novog tkiva na njega. Takva procedura podstiče novi ligament da raste preko presađenog tkiva. Kada izraste novi ligament koleno će biti stabilnije. Rekonstruktivna hirurgija je uspešna u 90% slučajeva, i mali broj ljudi posle operacije ima bolove ili imaju senzaciju da im je koleno nestabilno.
Oporavak prilikom povrede prednjih ukrštenih ligamenata
Oporavak započinje odmah nakon operacije u smislu fizikalne terapije i mišićne stimulacije. Pacijent je uključen u vraćanje snage mišića prednje lože kroz statičke vežbe. Odmah se započinje sa vraćanjem amplitude pokreta, najpre ekstenzije, a potom i fleksije. Posle 4. nedelje od operacije pacijent dobija puni oslonac na povređenu nogu. Lagano se započinje i sa drugim oblicima kinezi terapije, izometrijskim i dinamičkim vežbama.
Oporavak od operacije ACL-a konstantno je praćen masažama samog kolena, čašice i okolnih mišića i tetiva (IT Band). Do 16. nedelje od operacije se rade vežbe za jačanje donjih ekstremiteta, a zatim se počinje i sa programom vraćanja kinetičkog lanca i sa laganim trčanjem. U 17. nedelji pacijent je spreman da krene sa skokovima. Celokupan oporavak traje šest meseci, ali se savetuje da se sa ozbiljnijom fizičkom aktivnošću sačeka do osmog meseca. Tada su sportisti u potpunosti spremni da se vrate na teren bez bojazni ulaska u bilo kakav duel, a ostali pacijenti spremni za potpuno svakodnevno funkcionisanje.
