Sve veći broj ljudi se aktivno ili rekreativno bavi sportom, pa samim tim dolazi i do mogućnosti povrede ili oštećenja aparata za kretanje. Jedno od takvih ostećenja je i sindrom prenaprezanja. Sindrom prenaprezanja obuhvata termine: teniski lakat, skakačko koleno, sindrom prepona, kopljaški lakat, stres frakture, itd.
Razlog nastanka sindroma prenaprezanja
Osnov nastanka sindroma prenaprezanja lokomotornog aparata je ponavljanje mikrotrauma koje nadvladavaju proces reparacije oštećenog tkiva (tetiva, mišića, sluzne kese, hrskavice, periferni nervi, itd). Posledica je početak aseptičnog zapaljivog procesa usled prenadraženosti nervnih završetaka i smanjene vaskularizacije, zatim lučenje većeg broja fizioloških aktivnih supstanci, poremećaj metabolizma zahvaćene regije. Ne retko, aseptični zapaljivi procesi se mogu završiti metaplazijom tkiva, za koju su zaslužni mikroorganizmi, imunokompleksi i raspadnuti procesi oštećenog tkiva.
Zarastanje tkiva posle mikrotraume se vrši u dve faze:
#Zapaljiva faza – obično traje dve nedelje i u tom periodu potrebne ćelije migriraju na mesto povrede stvarajući novo vezivno tkivo. Ova faza ima tri stadijuma: ćelijsku mobilizaciju, proliferaciju, lučenje osnovnih supstanci i stvaranje kolagena.
#Organizaciona (završna) faza – U ovoj fazi dolazi do remodeliranja novonastalog tkiva sve dok ono ne postane slično prvobitnom.
Zapaljivu reakciju organizma treba medicinski dobro tretirati i kontrolisati, u suprotnom dobiće hroničan karakter i doći će do kalcifikacije, degenerativne promene, ruptura, ili će se stvoriti nefunkcionalan ožiljak.
Klinička slika sindroma prenaprezanja
Uprkos individualnim razlikama u većini slučajeva postoje opšti znaci koji zavise od anatomskog mesta i faze u kojoj se proces nalazi. U početku se razvija osećaj zatezanja, zamora, nelagodnosti, slabosti, peckanja, a kasnije se javlja bol u delu ili na celom mišićno-tetivnom aparatu. Bol se u početku javlja na kontrakciju ili veće opterećenje, a kasnije i u mirovanju uz otok zahvaćene regije. U kasnijim fazama javlja se krepitacija tetivnih ovojnica, veća ili manja zadebljanja, ruptura i bol u fazi mirovanja.
Dijagnostika sindroma obuhvata:
#Anamnezu – objektivni i subjektivni znaci koje ispoljava pacijent.
#Palpaciju – da bi se osetilo zadebljanje, ruptura, otok, jačina bola.
#Testiranje segmenta- na pasivan i aktivan pokret i pokret uz otpor.
#Anamneza bola – prema tabeli Curwin i Stanich
#Podaci o treningu – intenzitet, učestalost, opterećenje, vremenski uslovi, podloga, obuća.
#Analiza posture – biomehanička posturalna odstupanja (ravna stopala, kriva kičma, položaj patele, angularna deformacija kolena)
#Uzrast, pol, neka oboljenja, pregled zuba, grla, itd.
#Laboratorijske analize
#Razgovor o načinu ishrane i odmora.
#Pomoćne dijagnostičke metode: radiološka i ultrazvučna dijagnostika, scintigrafija, artroskopija, kompjuterizovana tomografija.
Rehabilitacija sindroma prenaprezanja
Proces lečenja i rehabilitacije sindroma prenaprezanja ima tri različita pristupa:
# Konzervativni pristup koji podrazumeva selektivni odmor, prestanak aktivnosti od 2-6 nedelja, imobilizacija, bandaže.
# Fizikalna terapija, u zavisnosti da li je povreda akutnog ili hroničnog karaktera primenjuje se krio, elektro, shockwave, hidro terapija, masaža, vežbe jačanja i istezanja. U okviru Fizio Centra iskustva smo da terapija shockwave aparatom daje vrunske rezultate kod rehabilitacije sindroma prenaprezanja.
#Medikamentna terapija, tj. terapija lekovima.
#Hirurško lečenje (tek kada su svi vidovi lečenja iscrpljeni)
Osim kod sportista sindrom prenaprezanja može se javiti i kod ljudi koje se bave drugim profesijama. Česta pojava sindroma prenaprezanja je kod pojedinca koji su muzičari, daftilografi, mehaničari, plesači, hirurzi, stomatolozi, moleri, radnici na pokretnoj trakci, itd.
Prevencija sindroma prenaprezanja
Uloga prevencije kao načina izbegavanja nastanka sindroma prenaprezanja izuzetno je važna, kako kod sportista, tako i kod ljudi koji se bave nekom drugom profesijom. Prevencija se sprovodi individualno, a zadaci su sledeći: uklanjanje ili ublažavanje predisponirajućih faktora, izbegavanje grešaka u treningu, otklanjanje grešaka na podlozi na kojoj se trenira (tvrda, beton, neravna, premeka), adekvatna obuća, izrada anatomskih uložaka, adekvatna priprema organizma za dalje napore (povećanje snage, elastičnosti mišića, itd.)
